Predsednik Skupštine Republike Kosovo Glauk Konjufca učestvuje na 10. sastanku predsednika parlamenata zemalja jugoistočne Evrope za proširenje, koji se održava u Budimpešti, u Mađarskoj.
U svom govoru pred homolozima iz ovih zemalja, komesaru Varhelyi, visokim čelnicima mađarske države i drugim prisutnima, predsednik Konjufca, između ostalih, naglasio je potrebu liberalizacije viza za građane Kosova i proširenje EU prema zemljama zapadnog Balkana.
Celi govor predsednika Konjufce:
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Mađarske, Lazslo Kover,
Poštovani premijeru Viktor Orban,
Poštovani predsednici parlamenata,
Poštovani komesare Varhelii,
Veoma sam srećan što nas je predsednik Kover ujedinio ovde u prelepoj prestonici Mađarske, Budimpešti. Naš kontinent polako izlazi iz velike krize izazvane pandemijom.
Još dva meseca se ispunjuju dve godine od pojavljivanja virusa COVID-19. Svet se zauvek promenio. Skoro 4,5 miliona ljudi umrlo je od ovog opasnog virusa, a ekonomija je svuda teško pogođena.
Ali iz ove tragedije rođena je veća solidarnost između država i naroda. Čovečanstvo trijumfuje. Svi bolje razumemo da samo zajedno i pomažući jedni druge možemo se suočiti sa iznenađenjima koja nam vreme može doneti.
Iznad svega, cenim inicijativu predsednika Kovera jer se naša diskusija ponovo fokusira na proces proširenja EU-a. Našim zemljama Zapadnog Balkana ovo dodaje još više nade u sigurnu i zajedničku budućnost u velikoj i demokratskoj evropskoj porodici.
Bilo je to pre 20 godina kada je EU-a bolje od nas razumela fundamentalni značaj uključivanja Zapadnog Balkana. Dve decenije kasnije, sa žaljenjem možemo reći da je prvi put u istoriji Evrope upravo Zapadni Balkan bolje razume od EU-a neophodnost proširenja.
Poštovane dame i gospodo,
Sa potpunim uverenjem možemo zaključiti da sigurnost, mir, razvoj i demokratizacija našeg regiona u potpunosti zavise od garancije članstva naših zemalja u EU. Situacija bi bila krajnje nestabilna i nekontrolisana ako izgubimo nadu da ćemo jednog dana biti punopravni član evropske porodice.
Ovo nije idealizacija EU-a. Ali opšte je poznato da, ako bi region Zapadnog Balkana bio izostavljen iz evropske perspektive, prostor koji bi se stvorio drugim neprijateljskim projektima bio poguban za stabilnost ovog već prilično složenog regiona.
Doktrina koju smo slušali poslednjih meseci, nazvana „produbljivanje pa proširenje“, veliki je udarac nadama naših naroda.
Ovo je simptom neopravdanog straha. Prednosti koje bi imala Ujedinjena Evropa, uporedo svim sumnjama u problemima koji mogu nastati, neuporedive su. Skepticizam je zahvatio naš region s dobrim razlogom jer smo i sami živi svedoci da, što se više proširenje približavalo Zapadnom Balkanu, to se brzina proširenja sve više usporavala.
Prošlo je više od 8 godina od kada se poslednja država članica EU pridružila. U međuvremenu, ironično, baš kada su svi čekali da se broj poveća, UK je 2016. postala prva zemlja među članicama koja je odlučila da napusti Uniju.
Ne želim da moja reč zvuči kao molba. Veoma smo svesni da EU nije spoljna stanica, već unutrašnja demokratska transformacija integrisanih država. Stoga smo odlučni i puni volje da nastavimo reforme sa većim intenzitetom kako bismo ih produbili. Imamo još posla. Zapadni Balkan može imati sigurnu budućnost samo ako nam ne izgubite nadu da članstvo i proširenje u potpunosti zavise od nas, a ne od vas.
Ispunićemo kriterijume, izvršićemo reforme, transformisaćemo naša društva, ojačati vladavinu prava, energično se boriti protiv korupcije i učiniti društvo ravnopravnijim, ali i privredu razvijenijom.
Međutim, ukoliko EU kaže da uprkos ovome morate da nas čekate jer nam je potrebno nekoliko godina da se produbimo, to bi bilo razočarajuće i nepopravljivo. Ono što se dogodilo sa neuspehom liberalizacije viznog režima za Republiku Kosovo je veoma negativan primer lošeg upravljanja procesom.
Moj narod je jedini izolovani narod u Evropi koji ne može uživati pravo na slobodno kretanje zbog viznog režima. Iako je Evropska komisija ocenila da je Kosovo ispunilo sve potrebne kriterijume, neke zemlje članice nepravedno blokiraju viznu liberalizaciju za Kosovo.
EU mora pronaći hrabrost, kroz program optimizacije kriterijuma i reformi, posle Severne Makedonije i Albanije, da uključi ZB odjednom, odnosno sve preostale zemlje u isto vreme.
_GpjtCAj2dp.jpg)
_tAY6hYdVcc.JPG)