Poštovani predsedniče Skupštine Kosova, g. Berisha,
Poštovani premijeru Çeku, i ministri Vlade Kosova,
Poštovani poslanici,
Dozvolite mi da se, u ime delegacije Kosova, obraćam Vama poslanicima Skupštine Kosova sa jednim govorom u vezi sa razvojem procesa razgovora o statusu Kosova, predvodjenog od Predsednika Ahtisarija, shodno odluci Saveta bezbednosti i mandatu koji je njemu dat.
Ekipa jedinstva je u toku ovog perioda od nekoliko meseci, još od kraja februara, kada su počeli prvi susreti, preko predstavničkih delegacija prezentirala svoje stavove o triju glavnih tema koja su tretirana na Bečkim susretima i oko kojih je do sada održano ukupno sedam susreta.
I ako su u ovoj Skupštini date informacije u dva navrata od rukovodilaca delegacije, osećam za potrebnim da ponovo ovom prilikom naglašavam da je Ekipa jedinstva, sa celokupnom njenom unutrašnjom organizacionom strukturom, počev od Strateške političke grupe i specijaliziranih ekipa o ustavno-pravnim i ekonomskim pitanjima, pitanajima kulturnog nasledja i dr., u čijem sastavu ima angažovanih domaćih i medjunarodnih eksperata, pripremala i na najozbilniji način prezentirala stavove Kosova preko dokumenta i neposrednog učešća na razgovorima u Beču.
Do sada najduži razgovori (pet susreta) i ostali susreti na nivou eksperata, vodjeni su u vezi sa pitanjima decentralizacije vlasti na Kosovu i mnogim ispreplećenim aspektima unutar ovog procesa. Posebna, najviše debatirana pitanja, bila su ona koja se odnose na formiranje novih opština na Kosovu, njihove osnovne kompetencije i funkcije, s posebnim fokusiranjem na pitanje delegiranih kompetencija koje se odnose na lokalne finansije, sekundarnu zdravstvenu negu, visoko obrazovanje, policiju i pravdu i jedan poseban aspekat je pitanje saradnje medju opštinama.
Delegacija Kosova, nakon mnogobrojnih analiza koje je učinila poštivajući utvrdjene kriterijume osnovnim dokumentom žOsnovni principi reforme lokalne vlasti na Kosovu o formiranju novih opština, nakon ranijeg predloga da se na Kosovu mogu formirati 3+1 opština, svoj zadnji predlog je ponudila uz mogućnost formiranja još dve novih opština, i to je naš finalni kompromis. Ovakvim pristupom željeli smo da doprinesemo u pravcu što veće integracije srpske manjinske zajednice u procesima odlučivanja, dakle i na lokalnom nivou odlučivanja. Ostali, posebni aspekti oko razvoja razgovora na ovoj temi su ranije izveštavani u Skupštini. Ovde treba izdvojiti stav Kosovske delegacije o pitanju Mitrovice, za koju smo naglasili da se može organizovati žJedan grad sa dve opštine, koje bi se rukovodile od jednog zajedničkog borda u sastavu od sedam članova, po tri predstavnika iz svake opštine, dakle zajednica kojima pripadaju i jedan medjunarodni predstavnik, koji bi bio i privremeni rukovodilac ovog borda. Posebni detalji oko ovog pitanja će se i dalje obradjivati u okviru ovog osnovnog koncepta.
Delegacija Kosova je vodila i konkretne razgovore u vezi sa ekonomskim pitanjima koja se, uglavnom, odnose na pitanje stranih dugova i strane imovine, na pitanja svojine i druga prava, interese i obaveze, na penzije, bankarska ulaganja zamrznuta u stranim valutama, ostale zahteve pojedinaca za nadoknadu i kolektivni gubici. Kosovska delegacija se izrazila da njeni predlozi polaze od konteksta rešavanja statusa koji priznaje Kosovo kao nezavisna država, da Kosovo prihvta sprovodjenje ključnih principa dogovorenih u Sporazumu drugih entiteta bivše jugoslovenske federacije u vezi sa sukcesijom, postignutim 2001.godine, dok neka pitanja koja se odnose na Kosovo, koja nisu bila karakteristika za druge entitete, zahtevaju specifično rešenje unutar glavnih principa.
Svim ostalim tretiranim pitanjima u okviru ove teme, Delegacija Kosova je pristupila u okviru osnovnih principa koji se odnose na pravo sukcesije medju državama.
Tema koja se odnosi na kulturno i versko nasledje je takodje tretirana u dva dosadašnja susreta i nije se postigao neki sporazum, kao i o prethodnim temama.
Stavovi Kosovske delegacije u vezi sa aspektima zaštite kulturnog, istorijskog i religioznog nasledja se fundamentalno baziraju na medjunarodna dokumenta i principe UNESCO-a o zaštiti ovih spomenika.
Poseban problem u kontinuitetu je postavljeno pitanje stvaranja zaštitnih zona oko ovih spomenika. Delegacija Kosova je iznela predlog da se ovaj princip može primenjivati za 14 srpskih pravoslavnih crkava i manastira. Tom prilikom je utvrdila i moguće zaštitne površine koje, ni na koji način, ne mogu ugrožavati privatnu svojinu oko njih, ali, način njihove zaštite se ipak mora posebnim zakonom utvrditi. Predlozi srpske strane na način kako su ih oni postavili (40 objekata i površina na stotine hektara oko njih) su neprihvatljivi.
U vezi sa svim ovim postavljenim temama, delegacija Kosova, imajući u vidu osnovni dsokumenat koji je ponudjen za razgovore, pridržavala se i pridržavaće se principu da žnema sporazuma dok nema opšteg sporazuma, što podrazumeva ostvarivanje potpune nezavisnosti i suvereniteta države Kosova.
Poštovani poslanici,
Dozvolite mi da naglasim da sam, u okviru ovog vremenskog perioda razvoja ovog procesa, imao posebnu čast da zajedno sa premijerom Kosova, g. Çeku, imamo značajan susret sa Državnim sekretarom Sjedinjenih Američkih Država, g. “djom dr. Condoleza Rice, kao i sa drugim zvaničnicima State Department i Bele Kuće. Tom prilikom mi smo ohrabrivani i podržavani o pristupima koje imamo za izgradnju jednog demokratskog Kosova, koje će voditi posebnu brigu i prema manjinama u svom okviru. Predstavnicima američke države smo prezentirali stav institucija i naroda Kosova o nezavisnosti Kosova, kao bezalternativno rešenje, koje izvire iz volje naroda.
Nakon nekoliko dana bio sam pozvan od strane Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija da u ime naroda i institucija Kosova izrazim našu viziju o sadašnjosti i budućnosti Kosova. Tom prilikom, njihovim veličanstvima, stalnim predstavnicima zemalja članica Saveta Bezbednosti, jasno sam izrazio naš nepokoljebljiv stav za ostvarivanje pune nezavisnosti Kosova i istovremeo nudio sam našu viziju o zajedničkoj budućnosti svih njenih graðana, večinskih i manjinskih zajednica.
Poštovani poslanici,
Poštujući naše opredeljenje da postanemo aktivni i konstruktivni deo celokupnog procesa razgovora, dana 24. ovog meseca, pozivom predsednika Ahtisarija, delegacija Kosova, na osnovu jednoglasne odluke svih članova, učestvovala je na organizovanom susretu od njega i njegovog tima (UNOSEK) u kojem su učestvovali i predstavnici Kontakt grupe, predstavnici SAD-e i Evropske unije. U tom susretu, gde je učestvovala i Delegacija Srbije, otvoreno je pitanje političkog statusa Kosova.
Obaveštavamo vas, da je izraženi stav kosovske delegacije bio i ostane izražena politička volja naroda Kosova o punoj nezavisnosti i suverenosti Kosova. Taj stav smo izrazili poštujući u potpunosti stavove Skupštine Kosova izraženo preko njene Rezolucije da o žnezavisnosti Kosova se ne može pregovarati. Ovom prilikom, obaveštavam vas da preko opšteg predstavljanja sposebnim naglaskom o potrebi što hitnijeg okončanja ovog procesa o nezavisnosti Kosova i njenog meðunarodnog priznavanja, takoðe tokom voðenja razgovora argumentovano smo se suprostavili stavovima koje su nudili zvaničnici Srbije o budućnosti Kosova i njenom pravnom i političkom položaju, nekakvog oblika autonomije, ili kao što oni češće puta propagiraju žviše od autonomije, manje od nezavisnosti.
Jasno je da nismo se složili, niti možemo ikada složiti sa takvim vizijama. Ističem i ovom prilikom kao što sam istakao i u Bećkom susretu, kao što su istakli i ostali članovi delegacije da pogledi Prištine i Beograda mogu se svatiti na ovakav način: Srbija želi da upravlja i da nastavlja sa kolonijalnim upravljanjem Kosova, a Kosovo želi da njen narod vlada samim sobom.
Poštovani poslanici,
Poseban naglasak, pored evidentiranja našeg putovanja za slobodu i nezavisnost popračenog krvavim dogaðajima decenjima, a po gotovo genocidom od 1999. godine, prema večinskom narodu Kosova, posvetili smo našu punu odlučnost za izgranju jedne demokratske i moderne države, istovremeno će izraziti dugogodišnji mir i stabilnost na čitavom regionu.
Naša posebna potreba koja je podnošena je upravo poštovanje vrednosti i specifičnosti svakog entiteta na Kosovu, posebnim naglaskom manjinama, na osnovu najviših meðunarodnih standarda. Tom prilikom pozvali smo Beograd da prestane sa istrumentalizacijom Srba na Kosovu, i da dozvoli njihovu integraciju na demokratske institucije Kosova. Istovremeno obavestili smo njih da je potrebno da i oni putuju zajedno s nama i da prestanu sa bojkotom, ipak Kosovo ne sme biti taoc takvog ponašanja na njenom putu napretka.
Delegacija Kosova je izrazila posebnu posvečenost neophodne saradnje sa svim njenim susedima, što znači sa Srbijom, i zemalja u regionu kako bi postrekao svestrane procese za integraciju Kosova, ali istovremeno i njihove integracije u strukturama Evropske unije i NATO.
Poštovani poslanici,
Delegacija Kosova u Beču, u potpunom i nepokolebljivom jedinstvu izrazila svoje opredelenje za evropsko Kosovo i u permanentnom prijateljstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Istakli smo da je naša istorija bolna i krvava. Da nismo u stanju da zaboravimo takvu istoriju, ali da smo odlučni da budemo savladani od nje, jer je naša vizija za nezavisnu državu i multietničko društvo, je zajednička vizija demokratskih institucija Kosova, i našeg naroda.
Obavestiću vas da takom ručka vodio sam kratak razgovor sa predsednikom Srbije, g. Tadićem kojeg sam ponovo izrazio naše stavove o nezavisnosti i suverenosti Kosova.
Delegacija Kosova je opredelena da maksimalno doprinosi da svojim konstruktivnim postupcima, proces definisanja političkog statusa Kosova, bude zaključen ove godine. Iz toga razloga mi čemo usko saraðivati sa predsednikom Ahtisarijem i njegovom ekipom, za Kontakt grupom i drugim meðunarodnim mehanizmima, u interesu pospešivanja ovog procesa.
Kao što ste obavešteni, istog dana Kontakt grupa je usvojila jedan značajan dokumenat, kojim je visoko ocenio dosadašnji pristup kosovske delegacije i ohrabrenje za procese koje slede, izražavajući vernost prema prethodnim principima u vezi sa Kosovom. Poseban naglasak je posvećen garantovanju teritorijalne celokupnosti Kosova.
Takoðe se zahvaljujem angažovanosti meðunarodnih institucija koje deluju na Kosovu, njihovim civilnim i vojnim mehanizmima (KFOR i policiju UNMIK-a) za veliku pomoć koju su pružili narodu i institucijama Kosova tokom ovih sedam godina, kao i njihovom doprinosu za zaokruživanje ovog procesa.
Hvala vam!
_Rvkt6bk9Jx.JPG)