Predsednik Skupštine Kosova, Kolë Berisha, održao je danas konferenciju za štampu sa novinarima, uoči letnjeg odmora poslanika, na kojoj je govorio o radu Skupštine u proteklih četiri meseci, o sprovodjenim reformama u legislativi zemlje, o demokratizaciji odnosa u Paralmentu, o finansijskim štedjnama koje su ostvarene, kao i o nizu drugih pitanja organizacije i funkcionalizacije Skupštine Kosova.
U nastavku, donosimo uvodno izlaganje čelnika Parlamenta Berisha o radu Skupštine Kosova u protekla četiri meseca, od kada je preuzeo odgovornost da vodi najvišu zakonodavnu i zastupničku instituciju zemlje:
Ostavili smo iza nas jedan period intenzivnih zalaganja i, po našim ocenama, rezultativnih. Mislim da period avgustovskih odmora možemo dočekati mirni i zadovoljni, jer smo ispunjavali obećane ciljeve na dan 10. mart ove godine, kada sam preuzeo položaj predsednika Skupštine.
Poslanik će biti domaćin kuće u Skupštini
Kosova Prvo pitanje koje želim da naglašavam je solidan napredak kojeg smo ostvarivali u cilju i prioritetu kako bi poslaniku Skupštine obezbedili dostojanstvo koje zaslužuje, kao predstavnik naroda. Učinili smo jasnim i uvek naglašavamo da ne želimo da poslanici budu samo glasačka mašinerija, ne objekat, nego subjekat u svim fazama i svim procesima. Poslanik će biti domaćin kuće u Skupštini Kosova.
Usvojeno je 14 zakona, još 16 su u proceduri razmatranja
Tokom ova četiri meseca, Skupština Kosova je usvojila 14 zakona, od kojih SPGS je proglasio samo jedan. U ovom periodu, u Skupštini je 12 zakona prošlo prvo razmatranje, a još 4 zakona čekaju da budu razmatrani u načelu.
Za reformu u radu Skupštine
Ne zadržavajući se u cifre i statistiku, još na početku želim da ističem i naglašavam da smo, medju redovnim aktivnostima, tokom ovog perioda postigli donošenje plana reforme rada Skupštine.
Po ovom projektu, usvojenom jedinstvenim glasom (i ovo jedinstvo je izvanredan uspeh), počelo je već da se primenjuje godišnji kalendar zasedanja Skupštine, Predsedništva Skupštine, parlamentarnih grupa i skupštinskih komisija. U toku sprovodjenja je, takodje, kalendar dogadjaja i aktivnosti Skupštine, što podrazumeva najavu za dvomesečni period postavljanja na razmatranje posebnih pitanja. Treći i suštinski elemenat reformisanja je Plan standarda, koji obuhvata: obavezni period pitanja i odgovora u trajanju od 50 minuta na početku svakog plenarnog zasedanja, redovne interpelacije, tehničku podršku komisija, izmenu unutrašnjeg plana administracije, nacrt-budžeta iniciranog od Komisije za budžet i finansije, poboljšanja u menadžiranju informativnog sistema, pristup medija i javnosti na zvanična dokumenta i spisak pitanja za diskusiju, što daje strukturu dnevnom redu i statusu zakona.
Èetvrti sastavni elemenat reforme rada Skupštine je izmena i dopuna nekih odredaba Poslovnika Skupštine, da bi tu reformu učinili sprovodljivom.
Reforma i Plan standarda, usvojeni 1. juna 2006. godine, su bez sumnje medju većim koracima, sa naglašenim efektima, u radu Skupštine i po značaju koji imaju za demokratiju na Kosovu. Mi, naravno da se ponosimo sa ovim uspehom, a ocena o ovom dostignuću nije samo naša. Visoke ocene o ovim pozitivnim promenama, kao šzo znate, prispele su nam i od Generalnog sekretara OUN-a, Kofija Anana, od OSCE-a, Evropskog Parlamenta, diplomatskih kancelarija na Kosovu, od posmatrača i medjunarodnih podržavalaca Skupštine Kosova.
Više poslaničkih pitanja u toku dve zadnje sednice, nego na svim zasedanjima u proteklih pet godina
Ukoliko ste pažljivo pratili, samo u toku dve zadnje plenarne sednice, u vremenu za pitanja i odgovore, postavljeno je pitanja i dato odgovora više nego u toku pet proteklih godina. To je nov kvalitet u radu Parlamenta, kojeg je donela reforma. Ovim reformama, uopšte, a posebno sistemom pitanja i odgovora, instaliran je jedan model koji dinamizira proces i rad Skupštine Kosova. To pokazuje da je već počelo da se primenjuje zamišljeni koncept za dinamizaciju rada, za transparentnost, za povećanje odgovornosti, što predstavlja odlučujući korak za ostvarivanje demokratske uloge Parlamenta i garantuje demokratsku kontrolu nad radom Vlade, kao jedne od glavnih finkcija koja se zahteva od Parlamenta. Nema više mesta letargiji i malaksalom koračenju. Pitanja i uznemirenja poslanika dobijaće brzi odgovor ministara, a ne da se odlažu i ostave u marginama do trenutka kada se gubi smisao pitanja, kao što se često puta u prošlosti desilo. Opozicija ima šansu da kaže svoju reč o svemu, a ministri nemaju zašto da se toga boje. Ukoliko imaju dobrih, čvrstih odgovora, nanose čast samom sebi, Vladi, sopstvenoj političkoj stranci i povećavaju njihov kredibilitet. Ukoliko rade, ukoliko imaju rezultata, to je šansa da se pokaže njihov rad. Ukoliko nemaju odgovora, moraju da shvate da nisu na visini odgovornosti. Dakle, uspostvili smo neku vrstu prožektora u Skupštini gde se niko ne može sakrivati “ biće poznat i obelodanjen rad i nerad svakog. To je u interesu demokratije, to je u interesu Kosova. Na taj način, poslanici će ostvarivati njihovu zastupničku funkciju i misiju. Ali, dozvolite mi da, takodje, skrenem pažnju da sve to nije cilj, nego samo sredstvo, strukturalna logistika, da bi se stiglo do velikog cilja “ istinite realizacije uloge Skupštine Kosova, kao najviša zastupnička i zakonodavna institucija.
Slobodna i demokratska debata “ relaksacija plenarnih zasedanja
Ove projekte ocenjivali smo kao jednu solidnu pretpostavku da bi se omogućila otvorena reč, slobodna, demokratska debata, argumentovana, za sve, bilo za poziciju ili opoziciju. Stvorena atmosfera na plenarnim zasedanjima Skupštine pokazuje opštu relaksaciju, pokazuje jednu kulturu komuniciranja parlamentarnim jezikom. Stremimo da ovaj aspekat još više usavršavamo, ne ugrožavajući nikada debatu, argumentovanu konfrontaciju mnjeja, slobodnu reč i otvoreni mikrofon. Nadamo se da na ovaj način praktično uspevamo da ostvarujemo jedan cilj, kojim smo i započeli ovaj posao “ dovodjenje debate i dijaloga u sali Skupštine, a ne u koluare, po čajdžinicama i td. Ovde će biti debate, ali shodno pravila. Dobra je naša sreća da nema da otkrijemo nove modele kada možemo staviti u primeni te radne modele koji se već koriste od strane zapadne demokratije. I ovu reformo ostvarivali smo uz njihovu pomoć.
Donošenje zakona u funkciji ispunjavanja standarda
Raduje nas posebno činjenica da ovi projekti, koji unutar sebe sadrže i ispunjavanje jednog standarda koji je tražen od naših medjunarodnih prijatelja, a koji je usko povezan sa pitanjem statusa. To se odnosi na unutrašnju organizaciju Skupštine, na ispunjavanje norme za demokratiju, na transparenciju i odgovornost, ali i na drugi aspekat usvajanja onih zakona koji su na specifičan način traženi od Kontakt grupe i koji imaju posebnu težinu kao standardi. Dozvolite mi da potsetim da ova tri zakona su: Zakon o verskoj slobodi, Zakon o upotrebi jezika i Zakon o kulturnom nasledju. Zakon o verskoj slobodi znate da je već usvojen na zadnjoj sednici, dakle to je ad acta, završena stvar. Zakon o upotrebi jezika je takodje okončan draft i biće pred poslanicima za usvajanje na sednici od 27. jula. I Zakon o kulturnom nasledju je okončan i biće na prvom čitanju na narednoj sednici. Oktobar je odredjen kao rok za usvajanje ovih zakona, a mi se nadamo da ćemo ih realizovati i pre tog roka, čak dva od njih pre letnjih, avgustovskih odmora.
Neko zaosatlo pitanje koje se odnosi na standarde više je tehničkog i proceduralnog karaktera, nego sadržajnog. Rečju, sa zadovoljstvom ističemo da ssmo, u pogledu standarda, otklonili jednu značajnu prepreku ka finalnom statusu Kosova. Rad u Skupštini i unutrašja demokratizacija je ispunjeni standard. Naravno, spremni smo i stalno mobilizirani za drugi i značajniji deo ostvarivanja uloge Skupštine u potpisivanju i zapečatiranju projekata koji će se postići za konačni status.
Medjunarodna saradnja Skupštine Kosova
Još jedan drugi segmenat koji želim da ističem je medjunarodna saradnja Skupštine Kosova. Tokom ovog vremena, obavio sam nekoliko poseta izvan Kosova: u SAD, u Albaniju i Grčkoj. I ovde, u Prištini, imao sam mnogobrojnih susreta, skoro svakodnevnih, sa zvaničnicima i značajnim medjunarodnim diplomatama.
Dozvolite mi da izdvajam, pre svega, posetu u SAD: U Vašingtonu, u Nju Jorku i Detroidu. Tokom jednonedeljnog boravka u SAD-u, u susretima visokih nivoa u Stejt Departmentu, tokom susreta sa senatorima i kongresmenima, zatim tokom susreta sa čelnicima NDI-a, u Visokom savetu Nacionalne bezbednosti i dr., naišao sam na toplu klimu interesovanja za podršku procesa na Kosovu, za ubrzavanje definisanja političkog statusa Kosova, kao i za podršku Kosova u poststatusnom periodu. Želim da prenosim dobre utiske i sa susreta u Nacionalnom albnsko-američkom savetu i našim tamošnjim iseleništvom.
Bilateralnim susretima i posetama, objasnio sam pozitivne tokove procesa na Kosovu, progres u radu Skupštine i naš dopirinos u pripremama za finalni status Kosova. U svim tim susretima je, takodje, razjašnjen rad Skupštine, volja kosovskog naroda za budućnost, označenja države Kosova kao član porodice modernih država, uz moderne karakteristike jedne države ravnopravnih gradjana, sa zagarantovnaim slobodama i pravima za sve. Objasnili smo, i mislim da smo ih ubedili na to, o pozitivnoj diskriminaciji u vezi sa manjinama, o iskrenom pozivu kojeg smo uputili, i svakodnevno upućujemo, srpskim poslanicima za učešće na plenarnim sednicima Skupštine, uz obećanje da će se u Skupštini tretirati na ravnopravan način sa svim ostalim poslanicima. Kada govorim o posetama i komunikacije medjuparlamentarnog karaktera, govorim i o mojim posetama kao predsednika Skupštine, ali, i o posetama i drugim kontaktima koje su imali i ostali članovi Predsedništva, predsednici parlamentarnih grupa, predsednici komisija i poslanici. Tako, primera radi, večina od njih su, zajedno, učestvovali na susretu u Solunu “ orgnaizvoanog od Evropskog centra za pitanja manjina. Na tom susretu je rad trajao nedelju dana, u izradi posebnog zakona za prava zajednica. Ovaj angažman Skupštine je visiko ocenjen od strane organizatora i zbog činjenice da je lično, predsednik Skupštine, učestvovao u otvaranju tog susreta. Takoreći, isti sastav se nalazi i danas u Soplju na okruglom stolu, organizovanog od OSCE-a, oko pronalaženja jednog, što boljeg, Ustava za Kosovu. U otvaranju ove konferencije sinoč, zahtevao sam da Ustav bude moderan, da obuhvati i aspiracije kosovara za demokratsku državu, sa pravima i slobodama zagarantovanih za sve gradjane.
Saradnja sa medjunarodnim mehanizmima na Kosovu
Efikasnu saradnju imali smo i sa akreditovanim kancelarijama u Prištini, sa UNMIK-om, sa OSCE-om, koji su koordinirali jedan deo projekata za podršku Skupštini Kosova. U okviru te saradnje, odvajamo doprinos AER-a, Konzorciuma 4.parlamenata Evropskih zemalja (Nemačke, Francuske, Belgije i Slovenije), za podršku rada Skupštine, zatim i vrednu pomoć od strane USAID-a i NDI-a.
Obračajući pažnju na saradnju sa UNMIK-om, konkretno sa g-din Petersenom, uspelismo da smanjujemo broj zakona koji čekaju na potpis “ ratifikaciju, zatim postigli smo da pojedine naše preokupacije preobratimo u zajedničkom angažovanju, kao što je angažman (a nadamo se i na rezultate), kako bi se omogučio nastavak izgaradnje objekta Akademije nauka i umetnosti Kosova.
Želim vam jasno reči da u brojnim pozivima nisam bio u stanju da dam pozitivan odgovor zbog činjenice “ mog fokusiranja u projektu reforme unutar Skupštine, ili angažmanima u Pregovaračkoj grupi. Ali, prijatelima koji su nas i pozvali, uz zahvalenje, obećao sam da ću se, njihovim pozivima, odazvati što je pre moguće.
Otvorena komunikacija sa medijima
Tokom ovog perioda, uspostavili smo jednu otvorenu komunikaciju sa medijima. Želimo da ojačamo ovu komunikaciju. Na mnoge načine, mislim da smo i dali do znanja, da smo zainteresovani da vas tretiramo kao prave partnere, jer će to biti u obostranom interesu. I vi, i mi, na kraju karjeva, služimo gradjaninu, koji za vas je čitaoc, gledaoc ili slušaoc, dok za nas je glasač, birač, i dao nam je glas poverenja da bi ga predstavili. Mi imamo želju da gradjanin poznaje što bolje naše zakone. To se može postići uz pomoć medija. Znači, pozivamo vas da budete još bliži u radu i aktivnostima Skupštine. Radite shodno pravilima, i vrata (i dokumenta) Skupštine Kosova će biti otvorena za vas. U parlamentu ne postoje tajnosti. O svemu se može znati, o svemu se mora znati - jer je Parlament.
Značajne financijske štednje
Postigli smo da racionaliziramo troškove, bez nikakvih šteta u efikasnosti rada. Odstranili smo ono što je bilo luks, nepotrebne troškove. I, verujte mi, ova lista štednje nije mala. Progresivne promene su učinjene i u izradi Nacrtu budžeta za tekuču godinu. Po prvi put, to je činjno od strane Komisije za budžet i finansije, kako se zahteva i sa normativnim aktima.
Nakon toga, predsednik Skupštine, Berisha je odgovorio na mnogobrojna pitanja novinara, a koje su konsistirale o razlozima u nedovoljnoj primeni zakona, o zakašnjenjima proglašenja pojedinih zakona i, posebno, o odluci plenarne sednice da se nastavlja sa izgradnjom Administrativno-protokolarnog centra u Grmiji, kao i za reagovanja opozicije u vezi te odluke.
Èelnik Skupštine, Berisha, je rekao da i otvaranje same Skupštine za pitanja poslanika i za rad Vlade, omogućava i još veće angažovanje Vlade kako bi se uvidelo i to, koliko i kako se primenjuju usvojeni zakoni u Skupštini Kosova. Pitanje nepotpisivanja pojedinih usvojenih zakona Berisha je, medjutim, povezivao sa odlaskom Glavnog administratora, g. Petersena, i zbog kašnjenju u imenovanju novog Glavnog administratora.
U vezi sa Odlukom oko nastavka izgradnje Administrativno-protokolarnog centra u Grmiji, Berisha je naglasio da se tom prilikom imalo u vidu i to da bi, svako drugo rešenje, bila od veće štete nego od interesa zemlje i poreskih platiša Kosova. On je, takodje, naglasio da o neurednostima i o proceduralnim povredama koje su se dogodile, njima će se baviti drugi nadležni organi. Berisha je, medjutim, potvrdio da nije dobio neki dopis od opozicije, ali ni od UNMIK-a, i OSCE-a, oko Odluke u vezi vile u Grmiji.
Beogradski režim vrši pritisak nad srpskim poslanicima Skupštine Kosova
O intresovanju novinara u vezi neučešća srpskih poslanika u plenarnim sednicama Skupštine, Berisha je naglasio, učinjena su sva nastojanja da bi se srpski poslanici vratili u radu Skupštine Kosova, ali na tome nije bilo uspeha, zapravo zbog pritisaka, koji se čine nad njima, od strane režima u Beogradu.
Konačnu odluku mora doneti Skupština Kosova
Na novinarska pitanja o tome dali je dobro pripremljena delegacija Kosova za suret, od 24. jula u Beču, sa srpskom delegacijom, Berisha je potvrdio da je delegacija dosto dobro pripremljena, ali dodao je da, o svakom postignutom sporazumu, konačnu odluku mora doneti Skupština Kosova.
Za 6. meseci poštedjeno je preko 85. hiljada €. Savetnici predsednika Berisha, Ramë Manaj, But Dedaj i Skender Durmishi, dali su odgovore na brojna pitanja novinara oko odredjenih pitanjima o funkcionalizacije Skupštine, pružajući tom prilikom i konkretne brojke, pogotovo oko financijske štednje koja je realizovana odstranjenjem nepotrebnih troškova. Samo za period januar “ juni ove godine, u uporedjenju sa istim periodom u 2005.godini, potrošnja je bila manja za 85. hiljada eura. Značanjne štednje su postignute i u troškovima bifeja, goriva, telefona itd.
_Rvkt6bk9Jx.JPG)