Poštovani premijeru Republike, g. Kurti,
Poštovani predstavnici centralnih i lokalnih institucija Republike Kosovo,
Poštovani ambasadori i predstavnici diplomatskih predstavništava u našoj zemlji,
Poštovani komandanti i oficiri Oružanih snaga Kosova,
Poštovane porodice martira!
Poštovana porodice Jashari!
Poštovani prisutni!
Danas se sećamo herojskog dela komandanta OVK Adem Jashari, sublimnog žrtvovanja porodice Jashari za slobodu, kao i uticaj koji je imalo ovo žrtvovanje u našim naporima za slobodu.
Na početku ’90-tih godina Adem Jashari, kao i Kosovo suočavaju se sa divljim režimom. On je znao da srpska mašinerija ima za cilj njegovo istrebljenje, ali i albanskog naroda Kosova, stoga je započeo da pruža otpor još početkom 1991. kada je postao deo organizovanja tog vremena i otišao u Albaniju, kako bi prošao obuku sa prvim dobrovoljcima Oslobodilačke vojske Kosova. On je već bio naviknut da živi pod stalnoj pretnji. Bio je naviknut da biva opkoljen, kao što se dogodilo 30.decembra 1991. i 22. januara 1998. To je bio i motiv za otpor, stoga nije ni mislio da odustane. Čak, ni u odlučujućoj bitki od 5. marta 1998. kada su mnoge paravojne srpske snage opkolile naselje porodice Jashari, u Prekaze. Porodica je pružala otpor više od 36 časova, i pored toga što su mnogi članovi porodice stradali od granata koje su srušile krov i zidove kule. Među njima i desetoro dece ispod 16 godina i Adem Jashari, pretvorivši se u simbol ljudskog žrtvovanja i simbol otpora.
Dragi građani!
Heroizam i žrtvovanje ove porodice prenelo je demokratskom svetu tamne slike totalitarnog srpskog režima i slobode koju smo težili. Slike dece, žena i staraca, koji su pali na svom kućnom pragu, brzo su se pretvorile u poziv za zaštitu humanih prava. Ali, još više od toga, uticali su na savest civilizovanog sveta, koji bi trebao da zaštiti jedan ugnjetavan narod, i na taj način da zaštiti vrednosti svoje civilizacije.
Događaji od 5. 6. i 7. marta 1998. u Prekaze zapečatili su solidarnost ljudi, koja je bila formirana još 90-ih godina sa pokretom pomirenja, a naročito pokretom naroda Kosova za nezavisnost Kosova. S toga, danas smo se okupili, ne samo da se njih sećamo, već da bi obnovili naše sećanje.
Nije slučajno, tog marta svaki Albanac je bio Adem, spreman da žrtvuje sve za slobodu svoje zemlje, svi su bili otac Shaban, majka Zahide, Hamza, Zarife, Hidajete..., ali iznad svega oni su svi bili ubrani poput cveća, koje još nije niti procvetalo, mala Blerina u svojim snovima, svi su bili glas odjeka 18 žena koje su pale na oltaru za slobodu nad telima svoje dece; bio je glas 10-toro dece kojima je prekinut san koji još nije pravo ni započeo, ali taj njihov san se prostreo na sve strane, ušao je u dušu svakog Albanca, svakog miroljubivog građanina sveta i tako zacrtao put ka velikom snu: Slobodi zemlje. .
Bitka porodice Jashari pretvorila se u inspiraciju hiljade mladića i devojaka i oni su bili spremni da pruže svaku vrstu žrtvovanja kao bi realizovali ideal generacija za život u slobodi. Danas, mi njima zahvaljujemo; mi smo danas ovde ne samo da se sećamo imena žrtva ovog masakra, već da odamo počast sećanju na svakog pojedinačno; da se sećamo komandanta Adem Jashari, Adile, Afete, Afije, Ajvaz, Ali, Avdullah , Bahtije, Beqir, Besim, Blerim, Blerina, Bujar, Elfije, Elheme, Faik, Fatime, Feride, Fitime, Fatime, Hajrije, Blerim, Hajzer, Halil, Halit, Hamdie, Hamze, Hamide, Hamit, Hanife, Hidajete, Igballe, Kajtaz, Kushtrim, Lirie, Mihrije, Murtez, Nazmi, Qazim, Qerim, Ramiz, Sabrije, Sadik, Sale, Selvete, baca Shaban, Shahin, Sherif, Sinan, Smajl, Ukshin, Valdete, starice Zahide i Zarife, kao Osman Geci, Isak Halili, Fatime Bazaj i Smajl Bazaj.
Ja ne mogu da nabrojim danas žrtve te strahote, i pored toga što je njihov broj veoma veliki. Oni nisu jednostavno samo jedan broj. Svi su oni istorija za sebe i svaka njihova istorija pogađa našu priču o bitki, ratu, snove, tadašnju i sadašnju realnost; istorija svakog od njih je istorija Kosova, deo naše boli, ali i ponosa rađanja države Kosovo, ali iznad svega je dokaz koliko je skup život i koliko je skupa cena za slobodu.
Dragi građani!
Adem Jashari i drugi borci štitili su, kao što je rekao predsednik Rugova, prag svoje kuće i zajedničke kuće, Kosova, kada se pokušavalo da se ova naša kuća sruši izvana, ali ona je svakim danom bila sve jača iznutra. Rušenje krova nije podrazumevalo rušenje kuće, jer njeni temelji su bili čvrsti, zbog toga što su bili izgrađeni uverenjem u slobodi i veliku solidarnost ljudi. Oni su štitili dostojanstvo građana i nisu prihvatili da budu potlačeni, po nijednu cenu.
Kuća porodice Jashari, koja se branila tih dana predstavljala je prag preko kojeg nismo mogli preći: Između konačnog pada i konačnog žrtvovanja kao narod, izabrali smo uvek drugo. To je izabrala i porodica Jashari i prijatelji koji su bili sa njim. Oni su izabrali žrtvovanje, jer su tako dokazali ono što je bilo dugo poznato u kulturi i našoj tradiciji: Zaštita zemlje, kuće i države, osim što je sveta dužnost, to je temelj tradicije vrednost civilizacije, što smo mi dokazali istorijski svetu. To ostaje i dan danas naša vrednost.
Stoga, sublimno žrtvovanje porodice Jashari i svih žena i muškaraca ove zemlje, koji su se pridružili otporu, dokazuje da su oni stali na stranu demokratskog sveta, u cilju zaštite vrednosti slobode i zapadne civilizacije. Nama je istorijski poznat ovaj model i to smo preneli svetu vekovima ranije, kada je Gjergj Kastrioti branio prag zajedničke kuće, Evrope i zapadne civilizacije, na najosetljivijoj luci, na obalama Adrijatika.
Mi smo bili uporni da postignemo slobodu za sebe ali i za druge, jer smo znali da braneći ove vrednosti, mi branimo i vrednosti univerzalne slobode.
Stoga, otpor porodice Jashari, ima osnovu na ranoj tradiciji za otpor, ali i svesti da je cena za slobodu najskuplja ali i najdragocenija. Bivajući ranije deo organizovanja otpora, Adem Jashari je koordinirao napore za slobodu u svim formama otpora, ujedinjujući institucionalno delovanje i spremnost za sublimno žrtvovanje.
Poštovani poslanici!
Poštovani građani Republike!
Ranija i nova istorija Kosova razvijala se na snažnom ubeđenju za slobodu, koja nam je nažalost često bila uskraćivana. Tako da smo mi gradili duh otpora, koji je rastao zbog pritiska i sve veće represije tadašnjeg režima. Ali, u svakom slučaju i periodu, mi smo dokazivali naše osobine naše duše: pobunjeničke i želje za slobodom. Pobune nisu bile samo sredstvo otpora, veći i formiranje osećaja velike solidarnosti i povezanosti sa nekoliko zajedničkih vrednosti. Znači, one su formirale našu dušu, naša osećanja da čuvamo ono što je naše, a ne težeći za tuđim.
Stoga, mi ćemo govoriti ovde i u našim porodicama, pričaćemo našoj deci istoriju porodice Jashari i celog Kosova o tim užasnim godinama, ali nećemo ih podsticati da traže osvetu. Mi ćemo od njih tražiti da budu časni građani, da očuvaju našu dobru tradiciju o brizi za drugog, ali tražeći i garantujući pravdu.
U našoj istoriji imali smo padova i uspona; od padova učili i kultivisali osećaj duboke i najbolje slobode. Kada smo se suočili sa nasiljem, mi smo pružili otpor, ali se nismo svetili. Potomci porodice Jashari, koji su danas sa nama, zajedno sa baca Rifat, Shaban Jashari, Ademi Jashari, Zahide Jashari, Igballe Jashari, Adile Jashari, Bardh Jashari, Zarife Jashari, Adea Jashari, Fitim Jashari i Yll Jashari, nalaze se ovde kako bi dokazali da dobro, ipak, nadvladava nad zlom, da je obnova moguća, da nit nade nikada nije prekinuta. Zahvaljujem Vam zato što ste nas danas počastvovali vašim prisustvom, dokazujući da se vi, potomci, starate da date smisao vašem životu u našoj mladoj republici.
Poštovani poslanici!
Poštovani građani ove zemlje!
Danas, sa nama su deca porodice Jashari, koja nas podsećaju, na sudbinu i bol njihove porodice i celog Kosova tih godina; kako bi nam sa svojim prisustvom preneli: da bol porodice Jashari i naš bol za ovu porodicu i sve druge porodice, koje su dale svoje najvoljenije za slobodu Kosova, pretvorimo u inspiraciju za život.
Stoga, dozvolite da zajedno sa njima, danas uputimo poziv građanima naše zemlje da, kao i ’90-tih godina, sećanje na naše heroje pretvorimo u podsticaj za oživljavanje njihovih ideala, solidarišući se jedan sa drugim, da dokažemo da možemo da radimo zajedno za ostvarivanje slobode. Danas je, poštovanje i garantovanje slobode naših građana, od vitalnog značaja, stoga nam je potrebna predanost i znanje, volja i ljubav prema domovini.
Uz kolektivno sećanje na imena heroja, martira, ljudi koji su prolili krv za ovu zemlju, mi možemo postati društvo, koje ne samo da može slobodno da diše, već i slobodno da gradi svoje snove.
Dozvolite da na kraju naglasim jednu izjavu prvog glavnog administratora dr. Bernard Kushner, koji je tokom svoje prve posete porodici Jashari 1999.godine rekao: “Ako bi postojala Nobelova nagrada za žrtvovanje, ta nagrada bi pripadala porodici Jashari”.
Neka je blagoslovljeno sećanje na porodicu Jashari i sve heroje koji su se žrtvovali za slobodu!
