Vesti

U prostorijama Skupštine Kosova održan je nauèni okrugli sto posveæen 70-to godišnjici Bujanske konferencije

Petak, 13.12.2013




U okviru obeležavanja 70-godišnjice Bujanske konferencije, održane 31. decembra 1943. i 1. i 2. januara 1944. kada su predstavnici Narodnooslobodilaèke borbe Kosova usvojili Rezoluciju, kojom se narodu Kosova priznalo pravo na samoopredeljenje , o svojoj sudbini, na osnovu uèešæa u oslobodilaèkoj borbi na strani Bloka Antifašistièke alijanse, danas u prostorijama Skupštine Kosova održan je nauèni okrugli sto, posveæen ovom velikom dogaðaju.
Nauèni okrugli sto, koji je organizovalo Udruženje veterana Antifašistièke narodnooslobodilaèke borbe Kosova, održan je pod patronatom predsednika Skupštine Kosova dr Jakupa Krasniæija, dok su sa svojim saopštenjima uèestvovali istorièari, akademici, publicisti i protagonisti dogaðaja NOB-a sa Kosova i iz Albanije.
Nauèni okrugli sto je otvorio predsednik ovog udruženja Vehap Šita, koji je na poèetku istakao da je Rezolucija konferencije za osnivanje nacionalnog osnivaèkog veæa Kosova (31.decembra 1943. i 1. i 2.januara 1944. na osloboðenoj teritoriji u selu Bujan Visoravni Ðakovica), kojom se Kosovu priznaje pravo na samoopredeljenje do otcepljenja i Albancima ostvarivanje njihove vekovne želje za ujedinjenje sa Albanijom - sa nacionalnim i meðunarodnim priznavanjem - bila je platforma i velika pobeda ANOB, koja ne može da se otuði a ni da se izbriše sa nikakvim institucionalnim ili vaninstitucionalnim sredstvima, zbog èinjenice da je postignuta u Drugom svetskom ratu. To se baziralo na Ustav Kosova od 1974, i Ustavnu deklaraciju Kaèanika od 1990. kao i Referendum od 1991.
Na osnovu prava na samoopredeljenje , zapoèeto i priznato od saveznika antifašistièkog bloka tokom Drugog svetskog rata, a na toj osnovi i oslobodilaèke borbe Kosova, uz pomoæ NATO, proterane konaèno sa Kosova okupatorske vojno - policijske srpske snage, juna 1999. godine i februara 2008. godine proglašena je nezavisnost Republike Kosova - slobodna, suverena i demokratska država.
„Po toj osnovni, ubeðeni smo da æe se postiæi meðunarodno priznanje nezavisnosti Kosova od svih demokratskih država sveta i Kosovo æe zauzeti svoje mesto u Organizaciji ujedinjenih nacija i u drugim meðunarodnim organizacijama", istakao je Vehap Šita.

Duboki tragovi u našoj slavnoj i ujedno bolnoj istoriji

Obraæajuæi se uèesnicima, predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasniæi je na poèetku istakao: „Danas u prostorijama Skupštine Republike Kosova, ujedinilo nas je seæanje na Bujansku skupštinu i njenu rezoluciju o ujedinjenju albanskog naroda. Skupština je održana 70 godina ranije, odnosno 31. decembra 1943. i 1. i 2. januara 1944. u Kuli rodoljuba Saliha Manija, u selu Bujan kod Tropoje. Na putu do današnje Skupštine Republike Kosova, albanski narod je prošao dug i mukotrpan put, praæen sa velikom boli i žrtvama, koje su ostavile duboke tragove u seæanju na istoriju albanskog naroda kao ujedno i na našu slavnu i bolnu istoriju.
Albanske skupštine, poèevši od one u Leži, koju je predvodio Ðerð Kastrioti - Skenderbeu, Skupštine Matija (1596-1602) i Skupštine Kuèija (1614) koje su prevazilazile granice Albanaca (meðualbanskog karaktera), Skupština u Prizrenu organizovana od naših velikih liènosti Renesanse, koji su kristalizovali zahteve albanskog naroda za jedan jezik, jedan narod, jednu domovinu i albansku državu, Skupština Junika sazvana od boraca za nezavisnost Albanije na èelu sa Hasanom Prištinom i Bujanska skupština, organizovana od voða narodnooslobodilaèkih jedinica Kosova i Albanije, su slavna praistorija današnje moderne istorije, prethodnica ove današnje Skupštine Republike Kosova. Ove skupštine, iako održane u razlièitim vremenima, u razlièitim okolnostima, imale su zajednièko : ujedinjenje i mobilizaciju albanskog naroda za osloboðenje i ujedinjenje, u srednjem veku albanske nacije i kasnije, u novije vreme albanske nacije.
Današnji dogaðaj, s pravom je posveæen Bujanskoj skupštini, održanoj pre 70 godina, koja je imala za nameru da delimièno ispravi istorijske nepravde uèinjene našem narodu pre 100 godina na Konferenciji ambasadora u Londonu. Na toj konferenciji, u ime oèuvanja mira u Evropi, žrtvovalo se više od pola teritorije i albanskog naroda, koji su ostali van teritorije Londonske Albanije. Sa ovim nepravednim odlukama, Albanci se nikada nisu složili. Kako bi delimièno ispravio te odluke, naš narod je bio prinuðen na borbu duže od jednog veka, u kojoj nisu nedostajale žrtve. Bez te stalne borbe, èesto otvorene a èesto i tajne, bez spremnosti naših ljudi na mnoge žrtve, mi ne bismo imali ono što danas imamo - Republiku Kosovo, slobodnu, suverenu i demokratsku", istakao je predsednik Skupštine Krasniæi.
Na kraju svog govora, Krasniæi je srdaèno zahvalio svim uèesnicima, i dodao da neostvarivanje Bujanske rezolucije nije bila krivica Albanaca, iako nisu nedostajali i oni koji su ostali verni odluci Rezolucije za ujedinjenje Albanaca. I pored svih uspeha koji su postignuti i zadnjim ratom OVK, koju je predvodio legendarni komandant Adem Jašari i proglašavanje nezavisnosti 17. februara 2008. pravda za Albance nije ostvarena u celini, rekao je èelnik zakonodavstva zemlje.

Posebno angažovanje da na Bujanskoj konferenciji uèestvuje što veæi broj intelektualaca vremena

Rahman Parlaku, predsednik Ujedinjene organizacije veterana NOB-a, Bujansku konferenciju je ocenio kao veliki dogaðaj za albanske prostore. Uèesnike ovog istorijskog dogaðaja, on je nazvao dalekovidima, koji, kao i narod Visoravni Ðakovice, Kula Salji Manaj i svi pali borci zaslužuju posebno poštovanje. On je u nastavku govorio Èubriloviæevom o planu, koji je imao za cilj iseljavanje Albanaca, što se dokazalo i sa masakrima u Drenici i Baru. On se osvrnuo i na doprinos, koji su dali Albanci Albanije za osloboðenje kosovskih teritorija, Sandžaka i šire od okupatora tokom Drugog svetskog rata, kao i doprinos Fadilja Hodže za ujedinjenje albanskog naroda i njihovog ukljuèivanja u veliku alijansu predvoðenu SAD protiv nacista.
U svom govoru akademik Pajazit Nuši je napravio detaljnu analizu Bujanske konferencije.U tom pravcu on je podsetio da je rukovodstvo ove konferencije : Zekerija Redža, Dželjadin Hana, Hajdar Duši pokazali veliko angažovanje da u radu uèestvuje što veæi broj intelektualaca tog vremena. On je u tom aspektu pomenuo i Skadarsku gimnaziju, iz koje je proizveden kadar koji je prethodio u borbi za slobodu. O Bujanskoj konferenciji, on je rekao da je bilo razlièitih tumaèenja i ocena, ali nikad nije osporena stvarna suština, nikada nisu mogle da se ospore njene odluke. On je podsetio u tom pravcu na poznatog akademika Branka Horvata, koji je istakao da odluke sa Bujanske konferencije ne mogu biti izbrisane.
U svom saopštenju Ana Ljaljaj se osvrnula na pitanje neukljuèivanja Albanaca u radu AVNOJ-a, pružajuæi niz pojedinosti i èinjenica. Ona je pomenula i èinjenicu da je Svetozar Vukmanoviæ - Tempo predlagao Titu da i Albanci uèestvuju u radu AVNOJ-a. Meðutim, govoreæi o odlukama Bujanske konferencije ,ona je rekla da je ovo bilo sluèajno za Komunistièku partiju Jugoslavije, buduæi da nju nisu pripremali albanski nacionalisti, kako je moglo da se oèekuje a ni nemaèka komanda. Bujansku konferenciju su organizovali albanski komunisti Kosova, koji su prihvatili rukovodstvo SKJ, ali oni nisu bili koordinirani saputnici. U borbi protiv fašistièko - nacistièkog okupatora, njihov put je bio zajednièki, ali o nacionalnom pitanju, njihovi putevi su bili podeljeni. Albanski komunisti Kosova težili su odvajanje Kosova od Jugoslavije, dok je rukovodstvo SKJ težilo oèuvanju Jugoslavije.

Bujanska konferencija predstavlja jedan od najznaèajnih dogaðaja, ne samo vremena drugog svetskog rata, veæ i celokupne nove istorije Kosova

Pravnik Zija Muljhadža, govoreæi na temu „ Karakteristike i ciljevi ANOB naroda Kosova" rekao je da Bujanska konferencija beleži znaèajan dogaðaj istorije naroda Kosova, naroèito albanskog naroda. Ova konferencija i njene odluke, dodao je on, od velikog su znaèaja za dogaðaje koji su se dogodili usvajanjem rezolucije, kojom se Kosovu priznaje pravo na samoopredeljenje do odvajanja od Jugoslavije, odnosno Srbije, koja ga je okupirala tokom Balkanskih ratova 1912 - 1913.
"Kako je poznato, ovom rezolucijom kosovskim Albancima se priznaje pravo na nacionalno ujedinjenje sa matiènom državom - Albanijom. Dogaðaji pre i posle ove konferencije su rezultat angažovanja Albanaca i u antifašistièko - nacionalnoj oslobodilaèkoj borbi, istakao je izmeðu ostalog Muljhadža.
U svom saopštenju na temu "Drugi svetski rat i ANOB Kosova", Fehmi Redžepi se osvrnuo na faktore i okolnosti koji su uticali na kontraverzne društvene, politièke i ekonomske razvoje u svetu nakon Prvog svetskog rata, sa formiranjem dva bloka, koji su vodili ka velikom konfliktu èoveèanstva svih vremena. On je takoðe govorio o poèetku antifašistièkog organizovanja i rukovodstva ANOB na Kosovu, ulozi intelektualaca iz Albanije za senzibilizaciju stanovništva za borbu protiv fašizma, masivizaciji antifašistièke borbe nakon Bujanske konferencije, osloboðenje Kosova od fašizma i dr.
U svom govoru , prof. dr Zejnulah Gruda je rekao da Bujanska konferencija predstavlja jedan od najvažnijih dogaðaja, ne samo vremena drugog svetskog rata, veæ i nove istorije Kosova. Gruda je rekao da je Bujanska konferencija artikulisala na najbolji naèin, ko nikad ranije, a ni kasnije, težnje svih albanskih patriota za slobodu i nacionalno ujedinjenje i u tom smislu pouke poznatih liènosti nove istorije sveta i politièke prakse druge polovine XIX veka i prve polovine XX veka.
"Ova konferencija, njeni protagonisti, kao i njihovo insistiranje na pravo za samoopredeljenje i ujedinjenje sa Albanijom, bili su objektiv raznih ocena, ne samo država, veæ i izmeðu samih Albanaca, i bilo je klasnih, ideoloških, nacionalnih i državnih afiniteta i dr, to nije služilo objektivnom tretiranju pitanja", rekao je izmeðu ostalog prof. Gruda.

Štampa u službi za slobodu zemlje

Prof. dr Jusuf Bajraktari, je govorio o Bujanskoj konferenciji i njenoj ulozi u mobilisanju albanskog naroda u borbi za slobodu, uz snage antifašistièke koalicije. On je govorio i o razvojima na Kosovu do Prizrenske skupštine. On je takoðe rekao da Bujanska konferencija i nakon 70 godina odražava snažno tokove razvoja na Kosovu.
Publicista Veton Suroi se fokusirao na održavanje ove konferencije u sadašnjici. Od Bujanske konferencije možemo uèiti o istorijskom kontinuitetu, istorijskoj sluèajnosti, o pravednim talasima istorije, legitimnosti Rezolucije i istorijskom disbalansu. O funkcionisanju obrazovanja u Republici Kosovu govorio je prof. dr Muhamet Bicaj. On je rekao da je Bujanska konferencija imala veliki odjek u daljim društvenim, politièkim razvojima na Kosovu, a naroèito u oblasti obrazovanja, kao nacionalni prioritet. On je ocenio da su prioriteti obrazovanja tog vremena na Kosovu potpuno realizovani.
U vezi kulturnog, umetnièkog i nauènog života u vreme okupacije 1990 - 1999, govorio je prof. dr Fazlji Sulja. On je rekao da je kulturni i nauèni život na Kosovu uvek bio u vezi sa istorijskim tokovima, sa usponom i padom, u zavisnosti od politièkih okolnosti.
U vezi informisanja, kao faktor mobilizacije za kljuèna pitanja borbe za osloboðenje, govorio je publicista Nehat Isljami. On se fokusirao na mobilizirajuæu ulogu novinara tokom vremena borbe za osloboðenje Kosova. Novine tog vremena, rekao je, donele su zakljuèak: „Kosovo æe imati moguænost da samo odredi svoju sudbinu, kao rezultat borbe protiv okupatora".
Na kraju ovog okruglog stola, Akademik Pajazit Nuši, potpredsednik Udruženja veterana LANÈ na Kosovu, zahvalio je prisutnima na uèešæu i njihovom doprinosu u radu ovog okruglog stola. On je proèitao i donete zakljuèke tokom rada okruglog stola, za koje je rekao da æe se objaviti u jednom posebnom radu.